| Mailing lista | English |

 




 
Mediji > Intervjui

Intervju Mile Vujić


 Trenutna situacija u našem regionu jasno nas usmeravaju na neophodnost brendiranja regiona za koje smo, kao pocetnu inicijativu dobili partnere u univerzitetu Niša, regionalnoj privrednoj komori, opštinama i okruzima. Ideja je prepoznata kao konstruktivni predlog, jer svi znamo šta ne valja a malo je onih koji nude dobra rešenja.
 
Biti regionalni kordinator u regionu koji obuhvata potpuno specificne oblasti sacinjene od cetiri raznorodna okruga pravi je izazov, a evo i zašto. Vec na prvi pogled jasno je da region u kojem sam ja koordinator obuhvata razlicite sredine koje zahtevaju mnogo pažnje, razumevanja i želje da se uprkos svim problemima jasno gleda u buducnost. Podsetimo se da zvanicna evropska paradigma glasi: ujedinjeni u razlicitostima. I zaista, u uslovima ekstremno multikulturalnog, ali i nerazvijenog liberalno-demokratskog ambijenta, u kojem se danas odigravaju integrativni procesi na jugu Srbije, usvajanje ove paradigme kao filozofske osnove za sprovodenje evropske ideje na ovom i ne samo na ovom podrucju, je uslov svih uslova.
OBRATITI PAŽNJU NA OSETLJIVI REGION:
Mila Vujić u Skupštini grada Niša
 
Ali ako i na nivou Evrope možemo reći da identitet ima dvojaku prirodu: jednu zvaničnu i jednu nezvaničnu, onda to svakako može da se primeni i na region u kojem sam ja regionalni koordinator. Brisel, naime, zasniva svoju prirodu identiteta na kodeksu visokih vrednosti - instrumentu za proširivanje integracije. Drugi identitet je zasnovan na kulturološkoj povezanosti evropskih naroda – a to je osnov za produbljivanje integracija. Prvi integritet je budućnost, drugi prošlost. Spoj oba može biti moćan instrument integracija svuda u Evropi.

Ovo me je podsetilo na skup u Salcburgu, rodnom gradu Mocarta, gde je trista evropskih intelektualaca, umetnika i političara diskutovalo na temu evropskog identiteta i na jako interesantno izlaganje predsednika vlade Francuske Dominika de Vilpena, koje čini mi se nagoveštava mogućeg novog vizionara Evrope.
  
To podsećanje u kontekstu problema identiteta visokorazvijene Evrope ne može se ipak mehanički preneti na potpuno nerazvijeno područje koje na žalost ima identičan problem, a nalazi se u izuzetno nezavidnoj poziciji. Svemu treba dodati i to da je reč o relativno rizičnom području u kojem se nalazi preševska dolina koja se suočava sa grupom problema koji doprinose ekonomskoj nesigurnosti i povećanoj političkoj nestabilnosti.
Činjenica je da se stanovnici osetljivih oblasti suočavaju sa zapuštenom ekonomijom, visokom nezaposlenošću i lošom upravom. Svemu treba dodati i medije koji podgrevaju nemire i podupiru zablude koje su vezane za političke opcije, potpuno nesvesni da imaju posla sa frustriranom i potencijalno promenljivom populacijom.
 
Pokušajmo da sagledamo uzroke političke nestabilnosti, shvatićemo da oni leže u problemima ograničenog pristupa moći i resursima, društvenom isključivanju, dugoročnom zapuštanju od strane nacionalne vlade i ograničenim ekonomskim mogućnostima.

Činjenica je da se stanovnici osetljivih oblasti suočavaju sa zapuštenom ekonomijom, visokom nezaposlenošću i lošom upravom. Svemu treba dodati i medije koji podgrevaju nemire i podupiru zablude koje su vezane za političke opcije, potpuno nesvesni da imaju posla sa frustriranom i potencijalno promenljivom populacijom. Najzad i neizvesnost oko rešavanja statusa Kosova dodatno stavlja ovaj region u stanje nesigurnosti, a ljude čini nervoznim i neraspoloženim da ulažu u svoju budućnost. Parafraziraću stanovnika ove oblasti koji misli da je uludo napredovati u zajedničkom radu kad svaka kratkoročna nestabilnost može poništiti taj napredak i ostaviti trajne ožiljke.

Pitanje zašto je na ovom području proskribovana ideja evropskih inegracija je suvišno.

Toplički okrug, u nešto blažoj formi se susreće sa gotovo identičnim problemima i tenzijama unutar lokalnog stanovništva i raseljenih lica. I tu je prisutan pojačani raskol u političkim opcijama i neprimereno ponašanje onih koji sebe doživljavaju kao elitu reformi, a ne kriju prezir prema tom istom narodu koji bi trebalo da menjaju. Eto podloge za ohrabrivanje onih po čijem mišljenju Srbija treba da se balsamuje sad i odmah da ne bi propala još više. I jedni i drugi su razlog mučnine u želucu napaćenog naroda a posledica je apatija.

Mnogo je bolja, ali ne i dovoljno dobra situacija je u Niškom i Pirotskom okrugu. Istini za volju, nekako je lakše, mada izvesnoj bezperspektivnosti i ovde doprinose obe strane, pa čak i nevladin sektor koji se nekako začaurio i smatra svojim eksluzivnim pravom sve što ima prefiks EU. Takvi precizno definišu doze za primenu evropejstva i bahato troše resurs vreme uz obrazloženje: „Ne brzaj, sačekaj, ne trči...“ To poručuju valjda mladima, pritom ne ostavljajući prostor ili ostavljajući ga ali samo uz uslov „ne talasaj“. Etatisticki, nema šta. I sve to čini se iz straha da neko ne naruči buđenje.

Svako od vas ko je sebi dozvolio luksuz da odvoji vreme i pročita ovaj tekst pomisliće da je ovaj region beznadežan slučaj i verovatno me okriviti za izazivanje depresije. Molim vas da me ne optužujete olako a evo i zašto: ovo je samo posledica zatvaranja očiju i ušiju za suštinske probleme ovog regiona. Anegdota sa seanse ispijanja kafe sa cenjenim intelektualcima ovog kraja ide ovako.... Ja dolazim iskreno ljuta zbog, po mom skromnom mišljenju nedopustivog ponašanja oko aktuelnih događaja u gradu Nišu u kojima su akteri bili baš ti što isijavaju mudrost (a u stvari mrak), i slobodno raspalim raspravu a da još nisam sela za sto...  Toplički okrug, u nešto blažoj formi se susreće sa gotovo identičnim problemima i tenzijama unutar lokalnog stanovništva i raseljenih lica kao u preševskoj dolini. Mnogo je bolja, ali ne i dovoljno dobra situacija je u Niškom i Pirotskom okrugu. Istini za volju, nekako je lakše, mada izvesnoj besperspektivnosti i ovde doprinose obe strane, pa čak i nevladin sektor koji se nekako začaurio i smatra svojim eksluzivnim pravom sve što ima prefiks EU.

Trebalo je da vidite kako su se ovi intelektualci za tili čas mobilisali „To ti je sine tako uigran tim...“,..Hej, ima ljudi koji znaju da misle..“ „Pazi sad, dok ih jedni ’lemaju’ drugi im, kobajagi nude ruku spasa...“, „Dok se ti tvoji što misle, snađu već su kupljeni ili su se obreli u inostranstvu (emigraciji)...“ i najzad „To ti se zove lobotomija, i tako pola veka, žilava ekipa, nema šta...“

Da li treba da kažem koliko sam dana bila u depresiji posle ovakve kafe? Naličje svega otkriva se i u sledećim pitanjima: Zašto su ljudi ovog kraja temperamentniji? Zašto je poljubac pri pozdravu civilizacijska tekovina ovih područja? Otkuda toliko zatvaranja u sebe? Koliko nas je bilo u poseti domu za nezbrinutu decu? Oni koji su bili razumeće količinu emocija koju prožive u takvom susretu.

I tako dođosmo do uzroka ovih gore pobrojanih posledica. Ako tako posmatrate stvari nećete ih osuđivati i naćićete mnogo ljubavi i razumevanja za ponekad nespretne, grube i agresivne, čak i nedopustive reakcije žitelja ovog područja. Oni traže jedino pažnju, razumevanje, poverenje i šansu da učine nešto za sebe. Ako možete sebi dopustiti takav način sagledavanja stanja, uz hrabrost da upoznate svoju zemlju da bi ste je voleli, sve ovo vas neće uplašiti i znaćete šta vam je činiti. Prvi korak razrešenja ovog „gordijevog čvora“ leži u mudro sprovedenoj decentralizaciji i ravnomernom regionalnom razvoju. U jasnoj viziji kako ovaj region treba da izgleda u narednih 10 do 15 godina. U iskrenom odgovoru na pitanje da li želimo da živimo u državi koja je jednako razvijena, ili ćemo dopustiti da se ona ekonomski koncentriše i smanjuje na region Beograda, krije se budućnost razvoja. Za koga je dobro da sva ekonomska moć bude skoncentrisana u prestonici? Za Beograd sigurno nije, a još manje je dobro za ostala područja.

Dosadašnji pristup problemu je opustošio veliki deo teritorije ove Srbije u svakom pogledu. Evropske integracije moramo gledati pre svega kao unutrašnju stvar naše zemlje. Princip odozdo na gore moramo sad i odmah primeniti bez ijednog destruktivnog „ali“... Svako pozitivno iskustvo je dobrodošlo, svaka osoba sa osobinama stratega, lidera sa jasnom vizijom, kreativna i vredna dobrodošla je, kao i svako ko misli svojom glavom, ili smatra da lobotomija nije dosledno sprovedena. Zbog onih koji smatraju da je vreme iza nas potrlo osnovne kodekse vrednosti, ne očajavajte i verujte, ne može se potreti nešto što je deo vas i bit je vašeg postojanja.

Uz moto savršenstvo je u jednostavnosti, inicirali smo kreiranje vizije razvoja ovog regiona. Nakon velikog broja stručnih sesija i okruglih stolova na kojima smo za goste imali i stručnjake iz EU, vizija razvoja potpuno prirodno se nametnula na osnovu činjenica sa terena i iskustva dobre prakse regionalizma u EU. Osnov principa se oslanja na ugovor iz Mastrihta, usvojen nakon Samita Evropskog Saveta, decembra 1991. godine, po kojim je regionalnim i lokalnim institucijama omogućeno samostalno institucionalno sadejstvo u EU. Princip mogućnosti pravovremenog razmatranja posledica planiranih pravnih akata EU po građane Unije, opštine i regione, kao primenjivanje načela subsidijarnosti i bliskosti sa građanima, kreiran je s ciljem obezbeđivanja snažnije podrške odlukama koje se donse na nivou EU.

Regionalni interesi su oblasti obrazovanja, kulture, zdravstva, transevropske mreže, kao i privrednog i socijalnog sklada. Komitet regiona ima ulogu ujedinjujuće karike između građana i institucija EU, a na sebe preuzima funkciju mosta prilikom susreta svojih članova sa regionalnim i komunalnim predstavnicima iz država srednje i istočne Evrope, iz zemalja kandidata za prijem u Uniju. Zar smo zaboravili: evropske integracije su škola u kojoj je dozvoljeno prepisivanje!

Činjenica da smo ponekad previše samokritični vidljiva je najpre po tome što je skoro svaki stranac koji je uglavnom nevoljno pohodio ove naše krajeve bio oduševljen njima. Pa ipak, nevoljno su nas posećivali gotovo svi, a ta nevoljnost je zasnovana na prilično lošoj medijskoj slici o nama u svetu. Sve ove aktivnosti kao i trenutna situacija u našem regionu jasno nas usmeravaju na neophodnost brendiranja regiona za koje smo, kao početnu inicijativu dobili partnere u univerzitetu Niša, regionalnoj privrednoj komori, opštinama i okruzima. Ideja je prepoznata kao konstruktivni predlog, jer svi znamo šta ne valja a malo je onih koji nude dobra rešenja.

Kako je ovo složen posao i ne može se smatrati odgovornošću samo političkog ili obrazovnog, javnog ili kulturnog sektora, na tome moramo raditi svi zajedno i svi moraju biti jednaki u tom poslu. Ovaj zadatak zahteva strategiju, kreativnost i vođstvo kao tri osnovna imperativa, kao i spoznaju da se brendiranje ne svodi samo na skupu reklamu, već na način života kroz akciju, infrastrukturu, investicije i političke promene. Obuhvatanjem suštine ovog zadatka i uključivanjem svih segmenata regiona, stvara se motor konstruktivne energije koja dovodi do objedinjavanja kapaciteta, insistiranja na razmeni ideja i vodi pre svega aktivnom timskom radu. 

Tako i završavam, uz dobri stari moto: ukoliko želite da nešto uradite, naćićete rešenje; ukoliko ne želite, naćićete opravdanje.
 

  

  

2008 European movement Niš